Tri brum brum traktora
Tri brum brum traktora
Bilo jednom jedno malo selo u kojem su živjeli traktori. Crveni traktor, Plavi traktor i Žuti traktor. Brum brum! Bili su najbolji prijatelji.
Svaki dan su se igrali skrivača, vukli su svoje malene i velike prikolice, utrkivali se do veeeeelikog stabla i puno smijali.
„Brži sam!“ viknuo je Plavi.
„Ne, ne, ja sam brži!“ smijao se Žuti.
„Svi smo brzi! Hahahaha!“ smijao se i Crveni.
Jednog dana, bilo je jaaaako vruće. Ljetno sunce smijalo im se. Baš im je bilo vruće. Prevruće za igru.
„Pauza!“ rekao je Crveni traktor.
„Možeee!“ viknuli su Žuti i Plavi traktor.
No, Plavom traktoru uskoro je postalo jaaaako dosadno pa je uštipnuo Žutog traktora.
„Štip!“
„Hej! To boli!“ viknuo je Žuti traktor.
Plavi traktor se nasmijao, nesvjestan da je nanio bol svom prijatelju. Za par trenutaka uštipnuo ga je opet:
„Štip! Hihihi!“
„Nemoj! Zbog čega me štipaš?“ upitao ga je Žuti traktor na rubu suza.
Plavi traktor je napravio čubicu i šutio. Bio je zbunjen.
Crveni traktor približio se Žutom:
„Žuti, jesi li dobro?“
„Nisam…“ šapnuo je Žuti: „Idem kući…“
„Čekaj!“ rekao je Crveni traktor i otišao do Plavog traktora.
Prišao je Plavom traktoru:
„Plavi, prijatelji se ne štipaju. Prijatelji se vole, igraju se, pjevaju pjesmice, paze jedni na druge, penju se na drveće, ljuljaju se i skaču na trampolinu. I jedu sladoled! Mljac!“
Plavi traktor shvatio je da je Žuti traktor tužan zbog njega, zbog njegovog zločestog ponašanja. Prišao je Žutom traktoru i rekao:
„Oprosti, Žuti, ne budem te više štipao. Ti si moj prijatelj, a prijatelji se čuvaju. Hoćeš li mi oprostiti?“
„Oprošteno! Idemo se igrati!“ veselo je rekao Žuti traktor.
Crveni traktor radosno ih je promatrao i pridružio im se u igri.
Brum brum brum!
I više se nisu štipali.
